Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va, ko­jim ru­ko­vo­di Su­ad Nu­ma­no­vić, pre­tvo­ri­lo se u svo­ju su­prot­nost i umje­sto da spro­vo­di ljud­sko-pra­va­ške po­li­ti­ke, ono je uglav­nom per­ci­pi­ra­no kao ono ko­je slu­ži za uhlje­blji­va­nje par­tij­skih ka­dro­va po na­ci­o­nal­noj osno­vi či­me se za­pra­vo ge­to­i­zi­ra­ju i na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne, oci­je­nio je ko­or­di­na­tor pro­gra­ma u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Pe­tar Đu­ka­no­vić. On je u raz­go­vo­ru za „Dan“ ka­zao da je CGO pred­la­gao efi­ka­sni­ju i ma­nju Vla­du, što bi uklju­či­lo uki­da­nje Mi­ni­star­stva ljud­skih i ma­njin­skih pra­va i nje­go­vo pre­tva­ra­nje u je­dan di­rek­to­rat Mi­ni­star­stva prav­de, ko­je, pre­ma nje­go­voj ocje­ni, ima raz­vi­je­ni­je ka­pa­ci­te­te u ovoj obla­sti i sa­da­šnjim nad­le­žno­sti­ma umno­go­me po­kri­va oblast ljud­skih pra­va.
– Vje­ru­je­mo da je to naj­bo­lje rje­še­nje da se vi­še i struč­ni­je ra­di na pri­mje­ni po­sto­je­ćeg za­ko­no­dav­stva ve­za­nog za ljud­ska pra­va. Ulo­ga Mi­ni­star­stva za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va ne mo­že da se svo­di kao do sa­da na pe­ri­o­dič­ne i for­mal­ne sa­stan­ke u ci­lju raz­mje­ne in­for­ma­ci­ja sa NVO sek­to­rom i ne­ke pro­mo­tiv­ne ak­ci­je, bez kon­kret­ni­jeg pra­će­nja ini­ci­ja­ti­va ko­je do­la­ze od stra­ne NVO ili dru­gih ak­te­ra – upo­zo­rio je Đu­ka­no­vić.
Na pi­ta­nje da li sma­tra da je Cr­na Go­ra na­pre­do­va­la po pi­ta­nju po­što­va­nja ljud­skih pra­va i slo­bo­da u od­no­su na ra­ni­ji pe­ri­od, od­no­sno da li je sta­nje bo­lje ili go­re ne­go ra­ni­je, Đu­ka­no­vić je od­go­vo­rio „i da i ne“. On ci­je­ni da je do­sta ura­đe­no na una­pre­đe­nju in­sti­tu­ci­o­nal­nog i za­ko­no­dav­nog okvi­ra za za­šti­tu ljud­skih pra­va, i to, ka­ko is­ti­če, do­mi­nant­no pod pri­ti­skom pro­ce­sa evrop­skih in­te­gra­ci­ja.
– Stvar­nost se, ipak, raz­li­ku­je od ono­ga što su li­je­pe že­lje i ple­me­ni­ti ci­lje­vi uni­je­ti u za­kon­ska rje­še­nja. Ste­pen po­što­va­nja ljud­skih pra­va još ni­je na za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou jer na nji­ho­vo ostva­ri­va­nje uti­če ve­li­ki broj fak­to­ra, po­čev od ukup­nog dru­štve­nog i eko­nom­skog sta­nja ko­je ka­rak­te­ri­še vi­so­ka sto­pa si­ro­ma­štva, sve­pri­sut­ne ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la, ne­pri­mje­re­nih po­li­tič­kih uti­ca­ja na pra­vo­sud­ne i ne­za­vi­sne in­sti­tu­ci­je, a sve to ni­je po­volj­no okru­že­nje za raz­voj kul­tu­re ljud­skih pra­va. Ako se ovo­me do­da i ni­zak ste­pen in­for­mi­sa­no­sti gra­đa­na o pra­vi­ma ko­ja ima­ju i na­či­ni­ma ka­ko da ih za­šti­te, te iz­o­sta­nak obra­zo­va­nja za ljud­ska pra­va u for­mal­nom obra­zov­nom si­ste­mu, op­šta sli­ka sta­nja ljud­skih pra­va ni­je da­nas svi­je­tla u Cr­noj Go­ri – ka­zao je Đu­ka­no­vić za „Dan“.
On sma­tra da dr­ža­va ne ula­že do­volj­no na­po­ra da se ri­je­ši pro­blem ne­po­ti­zma i par­tij­skog za­po­šlja­va­nja.
– Jed­na par­ti­ja je u znat­noj mje­ri sra­sla sa dr­ža­vom, od­no­sno DPS per­ci­pi­ra dr­ža­vu kao re­surs par­ti­je, a dok se ne pro­mi­je­ni taj pri­stup te­ško će­mo se iz­bo­ri­ti sa ne­po­ti­zmom i par­tij­skim za­po­šlja­va­njem, jer će to di­rekt­no vo­di­ti uru­ša­va­nju mo­no­po­la mo­ći ko­ji DPS odr­ža­va na vla­sti. Za­po­šlja­va­nje u dr­žav­noj upra­vi je u Cr­noj Go­ri je­dan od naj­sna­žni­jih iz­bor­nih adu­ta DPS-a i nje­go­vih sa­te­li­ta. Ti­me se ku­pu­je so­ci­jal­ni mir, za­ro­blja­va­ju po­je­din­ci u si­ste­mu, tr­gu­je gla­so­vi­ma, ali i ogra­ni­ča­va raz­voj sa­me dr­ža­ve upra­ve kao ser­vi­sa svih gra­đa­na. Broj­ne afe­re ko­je su u pret­hod­nom pe­ri­o­du ot­kri­va­ne ni­je­su pro­ce­su­i­ra­ne i ri­je­še­ne na ade­kva­tan na­čin, po­put afe­re „Sni­mak“ u či­jem su is­tra­ži­va­nju na­po­ri tu­ži­la­štva do sa­da bi­li skrom­ni, a što uka­zu­je di­je­lom i na to ko­li­ko je ta­kvo za­po­šlja­va­nje ane­ste­zi­ra­lo i sa­mo tu­ži­la­štvo – upo­zo­ra­va on.
Đu­ka­no­vić je ka­zao da je pi­ta­nje da li u Cr­noj Go­ri ima­mo sve one pret­po­stav­ke ko­ji­ma se ostva­ru­je si­stem vla­da­vi­ne pra­va, po­put slo­bod­nih iz­bo­ra, za­jam­če­nih ljud­skih i ma­njin­skih pra­va, ne­za­vi­sne sud­ske vla­sti i po­što­va­nja Usta­va i za­ko­na od stra­ne vla­sti.
– I po­red to­ga što se do­no­se i usva­ja­ju evrop­ski za­ko­ni, nji­ho­va pri­mje­na osta­je sla­ba a na­po­ri vla­sti če­sto vi­še idu u prav­cu pro­na­la­že­nja na­či­na da se za­ko­ni za­o­bi­đu za­rad par­tij­skih ili par­ti­ku­lar­nih in­te­re­sa, a na­u­štrb op­šteg i naj­bo­ljeg in­te­re­sa gra­đa­na. Po­seb­no bri­ne što je jed­na od po­sle­di­ca neo­d­go­vor­nih vla­sti i ge­ne­ral­no ni­zak ni­vo po­vje­re­nja gra­đa­na u rad in­sti­tu­ci­ja, što naj­sna­žni­je ugro­ža­va raz­voj i odr­ži­vost de­mo­kra­ti­je u Cr­noj Go­ri – iz­ja­vio je Đu­ka­no­vić.A.O.


Si­ro­ma­štvo pre­pre­ka

Đu­ka­no­vić je na­veo da je po­sled­nje is­tra­ži­va­nje per­cep­ci­je gra­đa­na o dis­kri­mi­na­ci­ji i ho­mo­fo­bi­ji, ko­je je CGO spro­veo u fe­bru­a­ru 2016. go­di­ne, uka­za­lo da gra­đa­ni, kao gru­pe ko­je se naj­če­šće sre­ta­ju sa kr­še­njem ljud­skih pra­va i dis­kri­mi­na­ci­jom u Cr­noj Go­ri, pre­po­zna­ju si­ro­ma­šne i sta­re oso­be, oso­be sa in­va­li­di­te­tom, Ro­me, že­ne i pri­pad­ni­ke LGBT po­pu­la­ci­je.
– To opo­mi­nje da si­ro­ma­štvo po­sta­je naj­o­zbilj­ni­ja pre­pre­ka ostva­ri­va­nju i uži­va­nju ljud­skih pra­va, od­no­sno da je sve ve­ći eko­nom­ski jaz u cr­no­gor­skom dru­štvu, a da oni ko­ji ima­ju ma­nje nov­ca po­sta­ju i obes­pra­vlje­ni­ji – is­ta­kao je Đu­ka­no­vić.
Sma­tra da je mno­go pro­sto­ra za una­pre­đe­nje ra­da svih in­sti­tu­ci­ja ko­je se ba­ve za­šti­tom ljud­skih pra­va, a po­seb­no u di­je­lu ka­dro­va i ka­pa­ci­te­ta, i na to, ka­ko ka­že, kon­ti­nu­i­ra­no uka­zu­ju i iz­vje­šta­ji re­le­vant­nih me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja i do­ma­ćih or­ga­ni­za­ci­ja.